Veslanje je pojedinačni i ekipni sport na vodi, u kojem pojedinac ili više njih koji se nalaze u čamcu pokreću čamac u kojem sede snagom svojih mišića preko poluga koja se zovu veslima. Vesla su dugačke poluge koja na jednom kraju imaju rukohvat, dok drugi kraj koji je širi i pljosnatiji (lopata) ulazi u vodu. Veslačka takmičenja zovu se regate. Veslanje je standardni olimpijski sport, a vrlo je popularan i kao akademski sport, posebno raširen na univerzitetima u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD.

Veslanje je poznato još od najstarijih vremena. Kinezi su prvi upotrebljavali duge čamce na rekama i jezerima, a Grci su priređivali veslačka takmičenja još na Panatenejskim i Istmijskim igrama. Prva zabelžena veslačka takmičenja su održana još 1315. godine u Veneciji. Kao sport veslanje se pojavilo u Engleskoj u XVIII veku. Prva trka „šesteraca.“ održana je u Londonu 1715.

Moderni veslački sport nastao je u gradiću Henliju na Temzi nedaleko od Londona. Prva henlijevska veslačka regata održana je 1839. Najpoznatija veslačka regata, ona između univerziteta Oksford i Kembridž počinje svoju istoriju 1841. godine i traje sve do danas.

Međunarodna veslačka federacija FISA (Fédéeration Internationale des Sociétés d‘Aviron) osnovana je u Torinu 1892., a već 1893. održano je Prvo Evropsko prvenstvo, koje od tada održava svake godine.. Žene su se priključile od 1954.

Od 1962. u nepravilnim razmacima održava se i prvenstvo sveta. za muške, od 1974. i za žene.

Veslanje nije bilo na programu prvih Olimpijskih igara 1896. ali već u Parizu 1900. je uvršteno u program i od tada je prisutno na svim dosadašnjim letnjim igrama u muškoj, a od 1976. i u ženskoj konkurenciji.

Veslanje kao sport je u Srbiji takođe dugo prisutno, a prvi klub je osnovan u Zrenjaninu (tadašnji Veliki Bečkerek) 1883. godine.

Veslački čamci su često menjali oblik i konstrukciju. Tako su npr. prva pomična sedišta u čamcu koja su upotrebljena 1896. izazvala velike promene u tehnici veslanja. Postoje dve vrste čamaca i predstavljaju dve veslačke forme: rimen i skul. U rimenu, svaki veslač vesla jednim veslom (dužine oko 3,8 metara), dok u skulu vesla sa dva vesla (svako dužine oko 3 metra. Na engleskom se za čamac često upotrebljava izraz shell (školjka, ljuska, kostur ) i to zbog toga jer mu je oplata često tanka svega nekoliko milimetara da bi se postigla što manja težina. Ovi čamci su i vrlo dugi i dok su oni takmičarski često uski koliko je kod to moguće, čamci za trening ili rekreaciju mogu biti i nešto širi.

Svaki je veslač leđima okrenut smeru kretanja čamca i sila se proizvodi sinhronizovanim kretanjem veslačevih nogu, trupa i ruku preko vesla na vodu. Veslač sedi na pokretnom sedištu koje se pomera na dve paralelne šine.

Svako veslo leži u „viljušci“ U-oblika pričvršćenoj na metalnoj osovini koja je napravljena od metalnih cevi i čvrsto je pričvršćena na trup čamca. Izuzetak su neki evropski rekreativni čamci kod kojih je viljuška direktno postavljena na valobran.

Tipovi veslačkih čamaca dalje su podeljeni prema broju veslača u njima.

Rimen čamci (svaki veslač jedno veslo)

Ovi čamci mogu imati kormilara – lice koje upravlja čamcem pomoću kormila i potstiče veslače.
Uz naziv čamca navedena je i oznaka (simbol) za svaki čamac kao i dimenzije.

    Dvojac s kormilarom, oznaka 2+. Dva rimen veslača i kormilar. Dvojci su dugi 12 metara i teški 30-tak kg.
    Dvojac bez kormilara, oznaka 2-. Dva rimen veslača bez kormilara.
    Četverac s kormilarom, oznaka 4+. Četiri rimen veslača i kormilar. Četverci su dugi 14 metara i teški 50-tak kg.
    Četverac bez kormilara, 4-. Četiri rimen veslača bez kormilara.
    Osmerac, 8+ Osam rimen veslača s kormilarom. Osmerac je dug oko 16 metara i težak oko 100 kg.

Upravljanje u čamcima bez kormilara (dvojac i četverac) je ostvarano preko kormila koje je sistemom sajli povezano za nogare jednog od veslača (nogari su uporište na kojem su pričvršćena veslačeva stopala ).

Skul čamci (svaki veslač dva vesla)

Samo retko ovi čamci imaju kormilara. Upravljanje se najčešće ostvaruje primenom veće sile na veslo s jedne strane čamca. Ruke se ukrštaju, najčešće leva iznad desne, tokom ciklusa zaveslaja, i najčešće je leva ispred desne u kretanju.

    Skif ili samac (1 X) Jedan veslač – skuler. Skif je dug oko 8 m i širok 30-tak cm. Takmičarski čamci mogu biti i lakši od 14 kg. Kraće i šire izrade se često vide kao skifovi za rekreaciju.
    Dubl skul (2X) Dva skulera. Većina dublova se mogu iskoristiti i kao dvojci bez, kormilara uz prepravku dela za rimen vesla. Ako se upotrebljava kao dvojac, obično se dodaje i kormilo. Postoje i verzije dublova za rekreaciju.
    Četverac skul (4X) Četiri skulera. Engleski izraz je često “Quad”. Obično ima kormilo slično kao četverac bez kormilara, a uz prepravke za rimen vesla može se koristiti i kao četverac bez kormilara.
    Osmerac skul (8X) Osam skulera. Ovo je vrlo retka varijanta, iako se ubotrebljava u Velikoj Britaniji, prvenstveno u trkama mlađih kategorija, kod kojih nije dozvoljeno rimen veslanje.

Težinske kategorije

Prema telesnoj težini veslači se dele u dve težinske kategorije:
    teški veslači (heavyweight, HWT) i
    laki veslači (lightweight, LWT).

    Laki veslači (M LWT). Za posade lakih veslača, 72,5 kg je pojedinačni maksimum, dok prosek težine posade u čamcu ne sme biti veći od 70 kg.
    Lake veslačice (W LWT). Pojedinačni maksimum za veslačice je 59 kg, a prosek težine posade u čamcu ne sme preći 57 kg. U SAD-u, žene imaju samo pojedinačni maksimum, dok na prosek težine nema ograničenja.

Takmičarski čamac se obično proizvodi imajući u vidu težinsku kategoriju koja će ga koristiti. Sve do nedavno, na Olimpijskim igrama su bile zastupljene samo kategorije teških veslača, ali su od 1996. godine uvedene i dicipline za lake veslače, i to LM2x, LM4- i LW2x.
Olimpijske i neolimpijske discipline

Trenutno je u olimpijskom programu samo deo veslačkih disciplina. Razlog je potreba da se broj takmičara na Olimpijskim igrama drži u dogovorenim granicama.

Olimpijske discipline

        muški: M1x (skif), M2- (dvojac bez kormilara), M4- (četverac bez kormilara), M2x (dubul skul), M4H (četverac skul), M8+ (osmerac)
        žene: W1x (skif), W2- (dvojac bez kormilara), W2x (dubul skul), W4x (četverac skul), M8+ (osmerac)
        laki veslači: LM2x (laki dubul skul), LM4- (laki četverac bez kormilara)
        lake veslačice: LW2x (laki dubul skul)

Neolimpijske discipline (prisutne na Svetskim prvenstvima u veslanju ali ne i na Olimpijskim igrama)

        muški: M2+ (dvojac s kormilarom), M4+ (četverac s kormilarom)
        žene: W4- (četverac bez kormilara)
        laki veslači: LM1x (laki skif), LM2- (laki dvojac bez kormilara), LM4H (laki četverac skul ), LM8+ (laki osmerac)
        lake veslačice: LW1x (laki skif), LW4x (laki četverac skul)

Uobičajene dužine staze

Trke su odvojene po kategorijama: muški (M), žene (W), teški veslači (HWT) i laki veslači (LWT) itd. koje su zatim podeljene po disciplinama 8+, 4+, 1x, 2x itd. Na tipičnoj regati mogu se videti različite trke najavljene kao M8+, W8+, M4+ pa tako dalje do npr. M1x i W1x. Mogu postojati i odvojene trke lakih i teških veslača koje tada uključuju kontrolno vaganje lakih neko vreme pre starta. Postoje i podele po iskustvu (škola veslanja, takmičari), po uzrastu (pioniri, kadeti, juniori,seniori) Takođe na svetskim i evropskim takmičenjima postoje seniori do 23 godine( seniori B ili mlađi seniori).

Standardna (olimpijska) dužina staze je 2000 m (poželjno u pravcu) i najčešće ima šest čamaca koji se takmiče u odvojenim stazama koje mogu ali i ne moraju biti odvojene bovama. Prvi put su staze na nekom veslačkom takmičenju odvojene bovama na Olimpijskim igrama 1960. u Rimu. Ta takmičenja se održavala na jezeru Albano, nedaleko od Rima, pa se tako u veslačkom žargonu uobičajeno da se otada svaka veslačka staza podeljena bovama naziva „Albano staza“. Veslačke trke traju od 5,5 do 8,5 minuta, zavisno od discipline, vremenskih uslova, toku vode te psihičkom stanju, iskustvu i fizičkoj spremnosti veslača. FISA prati i najbolja postignuta vremena (svetske rekorde u veslanju) na službenim takmičenjima na deonici od 2000 m.

Neke trke odvijaju se na stazi od 1000 m za starije takmičare (Mastres) i na 1.500 metara za mlađe kategorije. Startna procedura je opisana u sledećem poglavlju. Takođe, postoje tzv. meč trke sa samo po dva čamca sistemom eliminacije. Taj sistem se koristi na čuvenoj Henley Royal Regatta u Engleskoj.

Pin It on Pinterest