Др Дарко Митровић, редовни професор, рођен је, 10. априла 1963. у Београду. Основну школу „Светозар Марковић“ похађао је и завршио у Београду. Средњу школу је похађао и завршио на “Педагошкој академији” у Београду.
Школске 1982/83, је почео да студира на Факултету физичке културе Универзитета у Београду. Факултет је завршио у редовном року, школске 1986, одбранивши дипломски рад, на предмету Веслање на Катедри спортова, са темом: „Значај Галије у школском физичком васпитању“. Дипломски рад је одбрањен са оценом 10 (десет), а просечна оцена током студирања је износила 8,5. Магистарску тезу „Функционалне карактеристике веслача“, одбранио је 1995. на Факултету физичке културе Универзитета у Београду. Докторску дисертацију „Учење основне технике веслања процењене на основу кинематичких параметара“ одбранио је 2003. на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.
Спортску каријеру је започео 1975. године у Веслачком клубу “Црвена Звезда” из Београда, а завршио је такмичарску каријеру 1989. године у истом клубу. У току своје такмичарске каријере постао је носилац бројних титула првака државе и био је репрезентативац Југославије од 1980. до 1988. године, освајач бронзане медаље у веслању на Универзијади у Загребу 1987. године и сребрне и бронзане медаље на Светском студентском првенству у веслању у Амстердаму 1986. године. У току такмичарске каријере био је и члан управног одбора ВК “Црвена Звезда” и члан скупштине Спортског друштва “Црвена Звезда” где је за свој рад добио Повељу СД “Црвена Звезда” за развој клубова и спортског друштва. Учествовао је у организацији неколико Шампионата света, Европе, Светских и Европских купова у Веслању, кајаку и рафтингу.
По завршетку такмичарске каријере био је тренер у ВК “Црвена Звезда”, ВК “Тамиш” из Панчева и ВК “Галеб” из Земуна и то у више наврата. Био је и Председник техничке комисије и подпредседник управног одбора ВК “Црвена Звезда” задужен за стручни рад, као и председник ВК “Галеб” из Земуна. Више година је председавао комисијом за издавање тренерских лиценци у Веслачком Савезу Србије, са неколико ангажовања у комисијама Рафтинг Савеза Србије и Рафтинг Асоцијације Србије. Био је и члан комисије за особе са посебним потребама у оквиру Интернационалне рафтинг Федерације. За стручни рад у Рафтингу 2014. године је добио признање Рафтинг савеза Србије за развој Рафтинга у Србији.
Брижни је и пожртвовани отац ћерки Нађе и Олимпије.
У току своје професорске каријере дуге 35 година на матичном Факултету предавао је Теорију и методику веслања, Рафтинг, Организацију и администрацију у спорту, Увод у студије Факултета физичког васпитања и спорта, Менаџмент спортских пројеката и догађаја… Учествовао је годинама на легендарним логоровањима факултета. Обављао је на Факултету различите функције од чланства у различитим комисијама до шефа Катедре индивидуалних спортова, продекана за финансије, Председника Савета Факултета… Преструктуриао је чувену Вишу тренерску школу у Центар за перманентно образовање тренера. Поред тога идејни је творац и организатор струковних студија на матичном Факултету. Један период свог живота бавио се и радом Музеја спорта на факултету, где је дао велики допринос. Неколико година био је и директор фонда Олимпијског комитета Србије.
Аутор је уџбеника из Технике и методике веслања, више монографија, великог броја стручних и научних радова, као и наступа на стручним и научним конференцијама националног и интернационалног значаја, као и изложби и поставки Музеја спорта. Поред свих могућих изазова успео је да у свом раду сачува суштину, насупрот форми.
Бавио се и систематизацијом спортских објеката на нивоу Србије, био активан и иновативан на пољу задужбинарства у оквиру Београдског универзитета. Био је активан и у развоју спорта на територији Косова и Метохије. Један је од идејних твораца изградње рафтинг стазе у Зубином Потоку, као и спортско рекреативног центра на Газиводама. Један је од најзаслужнијих за одбрану Чукаричког рукавца од напада Паркинг сервиса, када су (за сада) спашени Веслачки клубови Графичар, Партизан, Сава, Црвена Звезда и Наутички клуб Београд.
Врхунски тренер и методичар, један од ретких који је достигао ниво методике нелинеарног моторичког учења у веслању. И поред повремених клубских ангажовања током своје каријере био је посвећени професор веслања који је био једнако на располагању сваком такмичару, рекреативцу и тренеру. За сваког веслача је увек имао топлу реч и очински и стручни савет.
Оформио је веслачку базу у в.к. Црвена звезда, на катедри за веслање, на Факултету спорта и физичког васпитања.
Све своје активности обављао је са страшћу и осећајем дужности.
Превеслани и претрчани километри, број и фреквецнија тренинга, тоне подигнутог терета, веслање по хладноћи, олујама, магли, мраку, обликовали су изузетно јаку личност и карактер, способне да трпи енормне недаће. Веслање у време врха квантитативне фазе у развоју тренинга оставило је и своје негативне последице. Инхибиција упозорења организма да са радом треба стати која је пожељна у веслању и данас доводи до тога да ко се током трке више приближи смрти, тај је победио. После његове веслачке генерације веслало се мање, ређе и са мањим интензитетом, док су напредку резултата погодовали развој технологије тренинга, нови материјали, конструкција чамаца, и весала… Веслање као спорт типа издржљивости услед енормних физичких оптерећења формира поузданог, одговорног, човека од речи, пожртвованог члана заједнице који јој је непрекидно доприносио.
Живео је скромно, док је увек имао слуха за проблеме других. Заштитнички се постављао према угроженима на сваком месту и кораку. Посебну емпатију имао је према студентима, као и посебно истанчан осећај да препозна проблеме са којима се млади људи свакодневно суочавају. Један је од последњих веслача старог кова и посебно дифоваца старог кова који су интересе заједнице увек стављали испред личних.
Комеморација нашем професору Др Дарку Митровићу је 22. јануара у 16 часова на факултету спорта и физичког васпитања.
Сахрана је на гробљу Орловача, 24. јануара у 12 часова.
Нека ти је вечна слава и хвала.
